Čulo vida – oko

Zaštita vida jedna od najvažnijih potreba današnjeg čoveka.

Makulin-za-vid-apoteka-dren-2Ljudsko oko omogućava jasan vid i orjentaciju u prostoru u najrazličitijim situacijama. Čulom vida čovek primi više od 80% utisaka iz spoljašnje sredine. U oku su smeštene čulne ćelije, fotoreceptori, koje primaju čulne draži  i na taj način omogućavaju viđenje.

Oči su parni organi čula vida, nalaze se u sklopu lica. Ovalnog su oblika, čine ih glavni i pomoćni delovi. Glavni delovi jesu : očna jabučica, očni nerv, centar čula vida.

 Očna jabučica se nalazi u očnoj duplji, u njoj su smeštene čulne ćelije, prijemnici svetlosnih draži. Očni nerv prenosi svetlosne nadražaje u centar za vid, koji je smešten u potiljačnom delu mozga, u njemu nastaje osećaj vida.

Očna jabučica je obavijena belom opnom, beonjačom. Beonjača, spoljni omotač očne jabučice u prednjem delu prelazi u  rožnjaču. Rožnjača je providna, ima jaku prelomnu moć ( 43 dioptrije ) i pomoću sočiva ( 17 dioptrija )  umanjuje lik predmeta hiljadu puta, gledano sa daljine od 15m.

Ispod beonjače ( sklere ) se nalazi sudovnjača ( horoidea ), ona sadrži splet krvnih sudova i mrke pigmentne ćelije koje u oku stvaraju uslove mračne komore. Sa prednje strane sudovnjača prelazi u cilijarno telo ( corpus cilijare ), a cilijarno telo u dužicu. Dužica ( iris ) je kružna mišićna struktura (obložena pigmentnim ćelijama –melanocitima), koja odvaja prednju od zadnje očne komore, a preko centralnog otvora – zenice ( pupila ) ostvaruje njihovu komunikaciju. Dužica sadrži mišiće ( sfinkter i dilatator pupile ) koji se refleksno skupljaju i opružaju, što dovodi do širenja ili sužavanja zenice u zavisnosti od jačine svetlosti. Očno sočivo ( lenst cristalina ) je smešteno iza dužice, a ispred staklastog tela. Očno sočivo je providno, elastično i dvogubo ispupčeno. Može da menja oblik delovanjem cilijarnog tela. Refleksno prilagođavanje sočiva pri gledanju predmeta bliskih ili udaljenih oku se naziva akomodacija oka. Staklasto telo ( corpus vitreum ) ispunjava unutrašnjost očne jabučice. Jako je rastresito, želatinozno. Osnovna mu je uloga da daje oblik očnoj jabučici i da delimično ishranjuje očno sočivo i mrežnjaču difuzijom hranjivih materija. Mrežnjača ( retina ) je omotač koji oblaže unutrašnju površinu očne jabučice. Sadrži gusto raspoređene čulne ćelije, fotoreceptore, čepiće i štapiće. Čepići se nalaze u žutoj mrlji smeštenoj na zadnjem polu očne jabučice, na mestu sabiranja svetlosnih zraka. U njoj se stvara jasan lik gledanog predmeta i ona omogućava raspoznavanje boja ( centralni vid ). Štapići su smešteni u ostalim delovima mrežnjače i određuju vidno polje ( periferni vid ). Tako je omogućeno kretanje u prostoru i viđenje pri slaboj svetlosti. Štapići i čepići sadrže fotosenzitivni pigment, rodopsin, u čiji sastav ulazi vitamin A neophodan za pravilno funkcionisanje čula vida. Nervni produžeci čepića i štapića obrazuju očni nerv, mesto na kome on napušta očnu jabučicu je označeno kao slepa mrlja, na njoj nema fotoreceptora.

Pomoćni delovi oka jesu : obrve, trepavice, očni kapci, suzne žlezde, vežnjača i očni mišići. Ovo su delovi koji omogućavaju zaštitu oka. Obrve sprečavaju slivanje znoja sa čela u oči. Očni kapci štite oko od različitih uticaja, na njihovom spoju su smeštene trepavice. Suzne žlezde luče suze, koje spiraju prednju površinu očne jabučice. Očni mišići pokreću očne jabučice u svim pravcima, obe u istom smeru i istovremeno, ima ih šest pari, njihov rad je pod kontrolom moždanih nerava.

Fiziologija vida

Svetlosni zraci prolaze kroz providne delove oka ( rožnjaču, zenicu, sočivo i staklasto telo ), prelamaju se i sabiraju na mrežnjači, na njoj nastaje lik koji je umanjen i obrnut.

Kada svetlosni zraci padnu na mrežnjaču, rodopsin se u štapićima razlaže na opsin i retinen. Opsin prelazi u jonsko stanje. Joni deluju na membranu čulne ćelije menjajući njen potencijal, nastaje nervni impulskoji se prenosi kroz očni nerv. Razdraženje čulnih ćelija usled svetlpsti traje kratko, ali osećaj vida traje duže jer proizvodi razgradnje rodopsina kada se jednom pojave u štapićima, nastavljaju sa delovanjem dok ih ima. Proces obnavljanja rodopsina od opsina i retinena se odvija uz prisustvo vitamina A.

Očni nervi sprovode nervne impulse iz oba oka do potiljačnog dela kore velikog mozga, gde u centru za vid nastaje osećaj vida.  U moždanim centrima se koriguje primljena slika i mi predmet vidimo u obliku i položaju vernom orginalu koji posmatramo.

Oko je izloženo mnogim uticajima i veoma je osetljivo. Usled produženog rada na računaru, veštačkog osvetljenja, svakodnevnog naprezana očiju, izlaganja UV zracima, starosti može doći do oštećenja rožnjače i njene smanjene providnosti, zamućenja očnog sočiva, što uzrokuje slabljenje vida. Veoma je važna prevencija bolesti oka. Za prevenciju možete koristiti kapsule Makulin plus.

Kapsule Makulin® plus se preporučuju:

-kao dodatak ishrani starijim licima za prevenciju nastanka katarakte (očne mrene) i usporavanje razvoja makularne degeneracije. Korisne su kod lica s izraženim ateriosklerotskim promenama krvnih sudova očiju.

-licima koja su pojačano izložena štetnom dejstvu UV-zrakova, računarskih monitora ili veštačkog osvetljenja i svakodnevnom naprezanju očiju.

Sastojci: 
lutein – prirodni karotenoid neophodan za oštrinu vida

vitamin E – prirodni antioksidans, zaštitno deluje na vid

omega 3 masne kiseline iz ribljeg ulja – sadrže vitamin A koji čuva strukturu mrežnjače jer ulazi      u strukturu vidnog purpura, rodopsina. Takođe omega 3 masne kiseline štite krvne sudove oka, poboljšavaju protok krvi i sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka.

Mr Farmacije Dragana Rajić