info heading

info content

HEPATITIS A ( ŽUTICA )
hepatitis aHepatitis A, poznat i kao „bolest prljavih ruku“, pojavljuje se sporadično ili u epidemijama, a do infekcije dolazi konzumiranjem hrane ili vode kontaminirane virusom hepatitisa A (tzv. fekalno-oralni put zaraze). Zato rizik zaraze virusom hepatitisa A najviše zavisi od higijenskih i sanitarnih uslova života. Najčešći je kod dece i mladih osoba.

Virus hepatitisa A (HAV), prečnika od 27 do 32 nm, jednočlan je RNK virus bez opne, otporan na toplotu (60°C tokom 1 sata), kiselinu i eter. Virusna infektivnost prestaje prilikom kuvanja na 100 °C tokom pet minuta, izlaganja formalinu, hlorisanja i ultraljubičastog zračenja. HAV se može naći u jetri, žuči, stolici i krvi krajem inkubacijskog razdoblja i preikteričnoj fazi bolesti, a putem stolice se može izlučivati i tokom ikterične faze.

HAV je raširen u svetu, posebno u zemljama niskog socijalnoekonomskog statusa i prenosi se gotovo isključivo fekalno-oralnim putem. Prenos se najčešće ostvaruje u direktnom kontaktu sa obolelom osobom (nečistim rukama ili preko predmeta). Posle prvog kontakta sa HAV-om često nema razvoja manifestne bolesti. Širenje hepatitisa A je često u porodici, kao i u kolektivnim institucijama (vrtići, škole). Sporadični slučajevi, ali i veće epidemije mogu biti posledica kontaminirane hrane ili vode. Zbog viremije u presimptomskoj fazi hepatitisa A u trajanju od 1 do 2 nedelje, moguć je prenos HAV infekcije putem krvi. U širenju hepatitisa A glavni izvor infekcije su deca u predškolskim i školskim zajednicama, ali bolest je česta i kod homoseksualaca i narkomana.

Klinička slika
hepatitisInkubacija traje između 10 i 50 dana, prosečno 28 dana. Osoba je najviše zarazna nedelju dana pre pojave simptoma i tokom prve nedelje trajanja simptoma. Simptomi počinju naglo, manifestuju se kao stalni umor i gubitak apetita, mučnina, povraćanje, osećaj težine ili tupih bolova u donjem i srednjem delu trbušne duplje, ređe pod desnim rebarnim lukom, drhtavice i umereno povišena temperatura. Kod dece može biti izražen proliv, a u nekim slučajevima izraženi su kašalj, kijaciva i bol u grlu. Ovaj stadijum može da ostane jedina manifestacija hepatitisa A, ili da predhodi otprilike jednu nedelju pre pojave žutila. Razmera anikteričnih prema ikteričnim oblicima hepatitisa A varira od čak 12:1 kod dece do 1:3,5 kod odraslih osoba. U ikteričnom stadijumu prvo se pojavljuje crveno-smeđ izgled mokraće, svetla stolica, a zatim sledi žutilo beonjača i kože, najčešće uz postepen prestanak opštih simptoma. Porast vrednosti jetrenih enzima (aspartat aminotransferaza – AST, serumska alanin aminotransferaza – ALT) počinje u preikteričnom stadijumu hepatitisa A, a maksimum dostiže u ikteričnoj fazi bolesti (400-4000 IU/L ili više). Ove vrednosti se postepeno smanjuju tokom faze oporavka. Febrilitet prestaje, osim kod najtežih oblika. Često je izražen i svrab kože. Većina obolelih od hepatitisa A klinički i biohemijski ozdravljava u roku od 4 do 8 nedelja, s tim da se većina pacijenata oporavi za šest meseci bez ikakvih posledica; drugim rečima, ne postoji hronični oblik ove infekcije. Kod dece uopšteno bolest je blaža i kraćeg trajanja.

Lečenje
Ne postoji posebno lečenje hepatitisa A. Mirovanje tokom jedne do četiri nedelje posle postavljene dijagnoze i jetrena dijetalna ishrana zasnovana uglavnom na ugljenim hidratima tradicionalni su postupci kod pacijenata sa hepatitisom A. Kod pacijenata sa izraženom mučninom i povraćanjem indicirana je primena infuzije glukoze.
Profalaksa
Normalni ljudski imunoglobin (NIG) koji se prima u zonama veće ili umerene prevalencije HAV, kao i kod putnika koji odlaze u endemska područja hepatitisa A, može sprečiti manifestni oblik hepatitisa A, jer sadrži dovoljno neutralizujućih antitela, a daje se ukoliko odranije ne postoji anti-HAV u serumu. Takva zaštita traje 6 meseci. Za aktivnu imunoprofilaksu postoje mrtve (inaktivirana), žive (atenuirana) i sintetičke (rekombinantna) vakcine. Inaktivno HAV vakcina je zdrava i imunogena kod zdrave dece. Daje se dvaput u razmaku od mesec dana, što obezbeđuje jednogodišnju zaštitu kod 99,9% primalaca. Ako se posle 6 do 12 meseci primi treća (dodatna) doza, može se postići trajni imunitet u trajanju do 10 godina. Inaktivna HAV vakcina je skupa zbog poteškoća u proizvodnji dovoljne količine virusa u staničnim kulturama. Mere lične higijene, kao što je redovno pranje ruku sapunom, najvažnije su za sprečavanje širenja HAV infekcije. Kod pacijenata sa hemofilijom treba primenjivati bezbedne preparate. Komunalna higijena treba da spreči zagađenje pijaće vode fekalijama, a pravilno rukovanje namirnicama i njihova i obrada sprečava prenos HAV infekcije putem hrane. Preuzeto sa sajta: www.hronos.rs
apoteka paracin dren linija
| NASLOVNA |SAVETOVALIŠTE |PROIZVODI |KOZMETIKA |APARATI |AKCIJA |

APOTEKA PARAĆIN