KOMPLIKACIJE DIJABETESA

Dijabetes ili šećerna bolest predstavlja hronično oboljenje u čijoj osnovi leži poremećaj metabolizma glukoze, masti i proteina.

Kod dijabetičara se vremenom razvijaju promene na velikim i malim krvnim sudovima

( makrovaskularne i mikrovaskularne promene). Ovakve poremećaje jednom rečju nazivamo angiopatija ili dijabetesna angiopatija.

Usled poremećaja u metabolizmu masti i povećane sinteze holesterola, masti se kod dijabetičara brže talože u zidu krvnih sudova nego kod nedijabetičara. Taloženje masti dovodi do sužavanja krvnog suda koji je zahvaćen ovim procesom, što za posledicu ima slabiju snabdevenost krvlju organa koji taj krvni sud ishranjuje, a u krajnjem slučaju vodi do slabljenja ili otkazivanja funkcije datog organa. Ovaj proces odgovara procesu ateroskleroze kod nedijabetičara, ali se češće i brže odvija kod dijabetičara.

Makrovaskularne promene obuhvataju promene na velikim krvnim sudovima srca, mozga i krvnim sudovima nogu. Zadebljanje zida i taloženje masti na zidovima krvnih sudova ( ateroskleroza ) javlja se češće i intenzivnije kod osoba koje boluju od dijabetesa u odnosu na nedijabetičare. Usled toga, dijabetičari do 5 puta češće oboljevaju od bolesti srca i krvnih sudova kao što su :angina pectoris, naprasna srčana smrt, srčani infarkt, infarkt mozga. Usled promena na krvnim sudovima nogu dolazi do pojave bolova i grčeva u nogama , koje prati slabljenje cirkulacije, bolovi i grčevi u nogama sa otežanim kretanjem. Osoba sa suženim krvnim sudovima nogu ima osećaj promrzlih nogu , koža je na njima tanja i dobija plavičastu boju. U hodu se javljaju bolovi u listovima, koji se u stanju mirovanja smanjuju. Sa povećanjem stepena suženja krvnih sudova, snabdevanje krvlju je nedovoljno i u stanju mirovanja, pa se bolovi javljaju i u mirovanju. Na mestima gde noga dotiče odeću, ili se prsti međusobno dotiču javljaju se bolne promene. Kao krajnji stadijum oboljenje nastupa gangrena ( odumiranje) jednog ili više prstiju, celog stopala ili čak potkolenice.

Mikrovaskularne promene nastaju usled promena na manjim krvnim sudovima (kapilarima), pre svega oka, bubrega , kože i onih koja ishranjuju nerve. Uglavnom su izazvane povišenim vrednostima šećera u krvi.

Bolesti bubrega i mokraćnih kanala

Kod dijabetičara su česte upale mokraćnih kanala, a dijabetička nefropatija je jedna od najtežih komplikacija, koja u krajnjem slučaju dovodi do otkazivanja bubrežne funkcije. Ovo se mnogo češće javlja kod dijabetičara, nego kod nedijabetičara.

Bolesti oka pre svega dijabetička retinopatija ( promene na mrežnjači oka ), katarakta ( zamućenje očnog sočiva ) i glaukom – mnogo češće se javljaju kod dijabetičara nego kod

nedijabetičara. Dijabetička retinopatija jedan je od vodećih uzroka slepila u svetu.

Promene na koži

Usled slabije cirkulacije (prokrvljenosti) koža se teže ishranjuje pa postaje suva, ispucala i sklonija infekcijama. Usled smanjenja osećaja, koje je posledica slabljenja funkcije nervnih završetaka, dolazi češće do nastanka povreda i rana koje teže zarastaju.

Poznato je da neke osobe sa dijabetesom postaju sklonije prema gljivičinim infekcijama kože i sluzokoža, koje su najčešće prolazne, pošto su vezane za pogoršanje ili loše regulisanu bolest (svrab na polnim organima u muškaraca i žena, ojedi i zapaljenje kože u preponama, u pazuhu, između prstiju nogu i ruku) ili su trajnije prirode (mrljaste promene po koži, koje se sitno perutaju). Česta je pojava plikova po koži stopala i šaka, kojih može biti više na jednom mestu. Ukoliko koža oko njih nije crvena, stanje je bezopasno, međutim ako koža pocrveni verovatno je reč o opekotini. Naime, kod višegodišnjeg dijabetesa slabi osećaj za toplotu, pa je veća mogućnost da nastanu opekotine koje osoba i ne oseća. Kod starijih osoba treba obratiti pažnju na pojavu žuljeva, pogotovo na stopalima.

Dijabetesno stopalo je komplikacija dijabetesa koja je jedan od vodećih uzroka amputacija. Usled promena na krvnim sudovima koža stopala postaje hladna, suva i ispucala te sklonija infekcijama. Usled oštećenja nervnih završetaka osobe često ne osete da su se povredile, pa mala oštećenja na koži stopala često prolaze nezapažena i predstavljaju ulazna vrata za infekcije koje se kod dijabetičara brzo šire. Ukoliko bolest napreduje, može se javiti gangrena i neretko je neophodna amputacija stopala ili dela noge. Prevencija pojave dijabetesnog stopala je od izuzetnog značaja. Neophodno je redovno pranje stopala mlakom vodom i sapunom, posle čega je obavezno sušenje prostora između prstiju stopala. Treba svaki dan mazati stopala hidratantnim neparfimisanim kremama. Nokti ne smeju suviše da porastu. Treba da se seku poprečno kako ne bi ostajale oštre ivice. Izuzetno opasno je hodati bosonog. Potrebno je nositi udobnu i meku obuću.

Promene na krvnim sudovima povezane su sa povišenim vrednostima šećera u krvi, ali je za njihovu prevenciju od izuzetnog značaja i adekvatna kontrola krvnog pritiska, nivoa lipida ( holesterola i triglicerida) u krvi i prestanak pušenja.

Stoga je za dijabetičare od izuzetnog značaja redovna samokontrola vrednosti šećera u krvi, nivoa lipida i visokog krvnog pritiska. Adekvatna terapija, koja pored redovnog uzimanja lekova, uključuje i zdrav način života ( redovnu fizičku aktivnost, zdrav način ishrane, kontrola telesne mase, prestanak pušenja, ograničenje unosa alkohola i soli) može usporiti nastanak ovih promena te usporiti, a kod mnogih i sprečiti, slabljenje i gubitak funkcije vitalnih organa.

Затворено за коментаре.