ApotekaDren

Kalendar trudnoće

info heading

info content

za trudnice

Kalendar trudnoće

Dobrodošli u vodič kroz drugo stanje. Dr Vojislav Živanić iz opšte bolnice „Analife“ objašnjava šta vas tačno očekuje u svakom mesecu trudnoće i kako napreduje razvoj bebe. Pročitajte šta se zapravo događa u vašem organizmu od trenutka začeća i uživajte u iščekivanju najlepšeg trenutka u vašem životu.Dr Vojislav Živanić

Drugi mesec trudnoće Kasni vam menstruacija, danima imate mučninu, povraćate, grudi su vam bolno osetljive i nabrekle, trčite svaki čas u toalet – izgleda da ste u drugom stanju! Trk u obližnju apoteku po test za trudnoću, dve linije – pozitivan! Detaljnije…

Treći mesec trudnoće Prošlo je osam nedelja od poslednje menstruacije, ulazite u treći mesec trudnoće, a vaše telo se menja kako bi gajilo i hranilo bebu koja raste. Detaljnije..

Četvrti mesec trudnoće Stomačić se lepo zaoblio, okolina primećuje da ste trudni. Obilazite radnje s trudničkom garderobom. Šta se dešava u četvrtom mesecu trudnoće? Detaljnije…

Peti mesec trudnoće Zbog povećanog volumena krvi možete imati prolazne glavobolje ili nesvestice pri naglom ustajanju (ne skačite iz kreveta, nego ustajte polagano). Može se desiti da vam prokrvare desni. To je dobar razlog da posetite stomatologa. Detaljnije…

Šesti mesec trudnoće Čestitamo, prošla je prva polovina trudnoće! Ponosno šetate stomačić, osećate se važno, uostalom i treba kada nosite svog princa ili princezu. Detaljnije…

Sedmi mesec trudnoće Medeni meseci trudnoće polako se približavaju kraju. Pročitajte šta će vam se dešavati u sedmom mesecu trudnoće. Detaljnije…

Osmi mesec trudnoće Svi znamo da je glavna muška priča vojska, a ženska trudnoća. To su doživljaji koji se ne zaboravljaju. Poslednja tri meseca (i vojske i trudnoće) najčešće ostavljaju najjači utisak. Detaljnije…

Deveti mesec trudnoće Toliko ste želeli da ostanete trudni, a sada već priželjkujete da se trudnoća završi. Blizu ste, samo još malo. Detaljnije…

Deseti lunarni ili deveti kalendarski mesec trudnoće Prva misao kad se probudite, ako uopšte od uzbuđenja možete da spavate, jeste: kako je beba i da li je osećate. Sledeća je računanje koliko je dana ostalo do porođaja. Detaljnije…

APOTEKA PARAĆIN
| NASLOVNA |SAVETOVALIŠTE |PROIZVODI |KOZMETIKA |APARATI |AKCIJA |

APOTEKA PARAĆIN

Ishrana beba

info heading

info content

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Dojenje je po preporuci Svetske Zdravstvene Organizacije najbolji način ishrane odojčeta. Odluka majke da ne doji svoje dete je štetna po njegovo zdravlje a jednom doneta odluka teško se menja. Nijedna namirnica, uključujući i posebno formulisane proizvode ne može da obezbedi sve sastojke koje ima majčino mleko i koji se na pravi način mogu obezbediti samo dojenjem.

Početne mlečne formule se mogu koristiti samo po savetu zdravstvenog radnika kvalifikovanog za brigu o zdravlju odojčeta i malog deteta.

Humana-hrana-za-bebe

MAMAVIT

MamaVit®
mamavit tablete za trudnice i porodiljeDoneti na svet novi život je najlepša stvar u životu jedne žene. Međutim, često se dešava da zbog brzog načina života ili zbog straha od prekomernog gojenja žene pribegavaju neuravnoteženoj ili čak nedovoljnoj ishrani, zanemarujući posledice koje takva ishrana može da ima. MamaVit® je pažljivo izbalansiran i bezbedan dijetetski suplement.
Pitajte ginekologa o proizvodu MamaVit® i pružite sebi i svom detetu najbolju negu tokom tri važna životna perioda.Da biste bili sigurni da ste učinili sve što ste mogli za vašu bebu, maksimalno vodite računa pre, tokom i nakon trudnoće. Pre trudnoće treba da pripremite svoje telo na period koji ga čeka, tako što ćete unositi sve hranljive materije koje nedostaju u vašem organizmu. Tokom trudnoće veoma je važno obezbediti najbolju ishranu za fetus koji se razvija bez štetnih neželjenih efekata. Nakon porođaja vaše telo je izloženo još većem naporu zbog posebnih potreba za ishranom u periodu dojenja.

Detaljne informacije možete pogledati na sajtu MAMAVIT

 

VAKCINACIJA

vakcina

Zašto je vakcinacija neophodna?
Od kada je uvedena vakcinacija sprečen je razvoj mnogih bolesti, koje su u ranijim vremenima bile prave epidemije i izazivale masovno umiranje. Zahvaljujući vakcinaciji iskorenjena je dečja paraliza.

Da li je vakcinacija zakonska obaveza?
Vakcinacija je zakonska obaveza, i ako dete nije uredno vakcinisano i revakcinisano, neće moći da se upiše u prvi razred osnovne škole.Manje reakcije na vakcinu su normalne, ali vakcine nisu opasne po zdravlje. One omogućavaju da dečji organizam razvije imunitet prema brojnim izazivačima bolesti.

Da li se vakcina mora dobiti tačno određenog dana?
Pored kalendara vakcinacije i opšte zdravlje bebe ili deteta određuje da li je ono sposobno da u predviđenom terminu primi vakcinu. U slučaju temperature, kašlja, kijavice, proliva, povraćanja i drugih simptoma, vakcina verovatno neće biti data, već će se odlo iti za prikladniji trenutak. Međutim, o tome odluku donosi pedijatar, koji pre svake vakcinacije dobro pregleda bebu ili dete.

Šta treba uraditi kada se pođe na vakcinaciju?
Treba voditi evidenciju o svakoj vakcinaciji i redovno pratiti kalendar vakcinacija. Uvek proverite da li je datum vakcinacije i tip vakcine upisan u detetov karton. Uvek pitajte lekara za sledeći termin vakcinacije.

Kako pripremiti bebu ili dete za vakcinu?
Va no je da dete nema predrasude o tome da vakcina boli, i da ne ode uplašeno na vakcinaciju. TakođE, i roditelji ne smeju biti uzbuđeni i uplašeni što beba dobija vakcinu.

Šta ako beba ili dete nakon primanja vakcine ima temperaturu?
Možete joj dati paracetamol sirup ili čepiće radi smanjenja telesne temperature.

Šta ako beba ili dete nakon primanja vakcine ima crvenilo na mestu davanja?
Mo ete staviti oblog sa fiziološkim rastvorom ili jednostavno hladite mesto uboda.

KALENDAR VAKCINACIJA

Na rođenju BCG protiv tuberkuloze Hepatitis B
1. mesec Hepatitis B
2. mesec Hemofilus influenze tip B DTP- difterija, tetanus, veliki kašalj OPV- dečja paraliza
Od 3. do 5. meseca Hemofilus influenze tip B DTP- difterija, tetanus, veliki kašalj OPV- dečja paraliza
5. mesec Hemofilus influenze tip B DTP- difterija, tetanus, veliki kašalj OPV- dečja paraliza
12. mesec MMR- male boginje, zauške, rubeola
15. mesec prva revakcinacija DTP- difterija, tetanus, veliki kašalj OPV- dečja paraliza
6-7 godina druga revakcinacija DTP- difterija, tetanus, veliki kašalj OPV- dečja paraliza MMR- male boginje, zauške, rubeola
12 godina Hepatitis B
14 godina treća revakcinacija DT- difterija, tetanus OPV- dečja paraliza.

KOMPLIKACIJE DIJABETESA

Dijabetes ili šećerna bolest predstavlja hronično oboljenje u čijoj osnovi leži poremećaj metabolizma glukoze, masti i proteina.

Kod dijabetičara se vremenom razvijaju promene na velikim i malim krvnim sudovima

( makrovaskularne i mikrovaskularne promene). Ovakve poremećaje jednom rečju nazivamo angiopatija ili dijabetesna angiopatija.

Usled poremećaja u metabolizmu masti i povećane sinteze holesterola, masti se kod dijabetičara brže talože u zidu krvnih sudova nego kod nedijabetičara. Taloženje masti dovodi do sužavanja krvnog suda koji je zahvaćen ovim procesom, što za posledicu ima slabiju snabdevenost krvlju organa koji taj krvni sud ishranjuje, a u krajnjem slučaju vodi do slabljenja ili otkazivanja funkcije datog organa. Ovaj proces odgovara procesu ateroskleroze kod nedijabetičara, ali se češće i brže odvija kod dijabetičara.

Makrovaskularne promene obuhvataju promene na velikim krvnim sudovima srca, mozga i krvnim sudovima nogu. Zadebljanje zida i taloženje masti na zidovima krvnih sudova ( ateroskleroza ) javlja se češće i intenzivnije kod osoba koje boluju od dijabetesa u odnosu na nedijabetičare. Usled toga, dijabetičari do 5 puta češće oboljevaju od bolesti srca i krvnih sudova kao što su :angina pectoris, naprasna srčana smrt, srčani infarkt, infarkt mozga. Usled promena na krvnim sudovima nogu dolazi do pojave bolova i grčeva u nogama , koje prati slabljenje cirkulacije, bolovi i grčevi u nogama sa otežanim kretanjem. Osoba sa suženim krvnim sudovima nogu ima osećaj promrzlih nogu , koža je na njima tanja i dobija plavičastu boju. U hodu se javljaju bolovi u listovima, koji se u stanju mirovanja smanjuju. Sa povećanjem stepena suženja krvnih sudova, snabdevanje krvlju je nedovoljno i u stanju mirovanja, pa se bolovi javljaju i u mirovanju. Na mestima gde noga dotiče odeću, ili se prsti međusobno dotiču javljaju se bolne promene. Kao krajnji stadijum oboljenje nastupa gangrena ( odumiranje) jednog ili više prstiju, celog stopala ili čak potkolenice.

Mikrovaskularne promene nastaju usled promena na manjim krvnim sudovima (kapilarima), pre svega oka, bubrega , kože i onih koja ishranjuju nerve. Uglavnom su izazvane povišenim vrednostima šećera u krvi.

Bolesti bubrega i mokraćnih kanala

Kod dijabetičara su česte upale mokraćnih kanala, a dijabetička nefropatija je jedna od najtežih komplikacija, koja u krajnjem slučaju dovodi do otkazivanja bubrežne funkcije. Ovo se mnogo češće javlja kod dijabetičara, nego kod nedijabetičara.

Bolesti oka pre svega dijabetička retinopatija ( promene na mrežnjači oka ), katarakta ( zamućenje očnog sočiva ) i glaukom – mnogo češće se javljaju kod dijabetičara nego kod

nedijabetičara. Dijabetička retinopatija jedan je od vodećih uzroka slepila u svetu.

Promene na koži

Usled slabije cirkulacije (prokrvljenosti) koža se teže ishranjuje pa postaje suva, ispucala i sklonija infekcijama. Usled smanjenja osećaja, koje je posledica slabljenja funkcije nervnih završetaka, dolazi češće do nastanka povreda i rana koje teže zarastaju.

Poznato je da neke osobe sa dijabetesom postaju sklonije prema gljivičinim infekcijama kože i sluzokoža, koje su najčešće prolazne, pošto su vezane za pogoršanje ili loše regulisanu bolest (svrab na polnim organima u muškaraca i žena, ojedi i zapaljenje kože u preponama, u pazuhu, između prstiju nogu i ruku) ili su trajnije prirode (mrljaste promene po koži, koje se sitno perutaju). Česta je pojava plikova po koži stopala i šaka, kojih može biti više na jednom mestu. Ukoliko koža oko njih nije crvena, stanje je bezopasno, međutim ako koža pocrveni verovatno je reč o opekotini. Naime, kod višegodišnjeg dijabetesa slabi osećaj za toplotu, pa je veća mogućnost da nastanu opekotine koje osoba i ne oseća. Kod starijih osoba treba obratiti pažnju na pojavu žuljeva, pogotovo na stopalima.

Dijabetesno stopalo je komplikacija dijabetesa koja je jedan od vodećih uzroka amputacija. Usled promena na krvnim sudovima koža stopala postaje hladna, suva i ispucala te sklonija infekcijama. Usled oštećenja nervnih završetaka osobe često ne osete da su se povredile, pa mala oštećenja na koži stopala često prolaze nezapažena i predstavljaju ulazna vrata za infekcije koje se kod dijabetičara brzo šire. Ukoliko bolest napreduje, može se javiti gangrena i neretko je neophodna amputacija stopala ili dela noge. Prevencija pojave dijabetesnog stopala je od izuzetnog značaja. Neophodno je redovno pranje stopala mlakom vodom i sapunom, posle čega je obavezno sušenje prostora između prstiju stopala. Treba svaki dan mazati stopala hidratantnim neparfimisanim kremama. Nokti ne smeju suviše da porastu. Treba da se seku poprečno kako ne bi ostajale oštre ivice. Izuzetno opasno je hodati bosonog. Potrebno je nositi udobnu i meku obuću.

Promene na krvnim sudovima povezane su sa povišenim vrednostima šećera u krvi, ali je za njihovu prevenciju od izuzetnog značaja i adekvatna kontrola krvnog pritiska, nivoa lipida ( holesterola i triglicerida) u krvi i prestanak pušenja.

Stoga je za dijabetičare od izuzetnog značaja redovna samokontrola vrednosti šećera u krvi, nivoa lipida i visokog krvnog pritiska. Adekvatna terapija, koja pored redovnog uzimanja lekova, uključuje i zdrav način života ( redovnu fizičku aktivnost, zdrav način ishrane, kontrola telesne mase, prestanak pušenja, ograničenje unosa alkohola i soli) može usporiti nastanak ovih promena te usporiti, a kod mnogih i sprečiti, slabljenje i gubitak funkcije vitalnih organa.

INSULINSKA TERAPIJA

Ko dijabetičara tipa 2, kod kojih pankreas još uvek luči insulin, ali u manjim količinama, daju se lekovi u obliku tableta ( tzv. oralni antidijabetici) koji pospešuju lučenje preostalog insulina ili pak povećavaju osetljivost tkiva na dejstvo insulina. Vremenom se, pogotovo nakon 60. godine, smanjuje sposobnost pankreasa da luči insulin i povećava se neosetljivost tkiva na izlučeni insulin , pa se pored oralnih antidijabetika u terapiju uključuju i insulini.

Kod dijabetičara tipa 1 sposobnost lučenja insulina je nestala skoro u potpunosti ili u potpunosti, i potrebno je da se on unosi spolja. Kako je insulin hormon proteinske prirode, ukoliko bi se oralno unosio ( putem usta- u obliku tableta ili rastvora ) razgradio bi se dejstvom crevnih sokova pre no što bi stigao da ispolji svoje dejstvo. Zato je neophodno da se insulin unosi parenteralnim putem – ubrizgavanjem u različite delove tela.

Vrste insulina

Nekada se u terapiji koristio svinjski ili goveđi insulin. Danas se uglavnom koristi humani insulin, dobijen sintetski u laboratoriji, kao i tzv. insulinski analozi, kod kojih se minimalnim promenama u strukturi molekula postiže brže ili kraće nastupanje dejstva, te manje oscilacije glikemije tokom dana. U zavisnosti od brzine nastupanja i dužine trajanja dejstva, insuline delimo na :
Insuline sa brzim početkom i kratkotrajnim dejstvom ( tzv. bistri insulin )- rastvori humanog insulina ili insulinskog analoga, sa brzim i kratkim dejstvom. Humani insulin počinje da deluje u roku od pola sata, pa se i uzima pola sata pre obroka, dok insulinski analog treba uzeti 15 min pre obroka ili čak neposredno pre ili posle obroka.
Insuline sa srednjedugotrajnim dejstvom- suspenzije humanog insulina

( mutni insulin) koji se uzimaju 45 do 60 min pre obroka i moraju se pre upotrebe resuspendovati prema uputstvu porizvođača, kako bi se primenila odgovarajuća doza insulina.
Insuline sa dugotrajnim dejstvom -insulinski analozi koji se uzimaju jednom dnevno, nezavisno od obroka, ali uvek u isto vreme dana.
Kombinacije insulina brzog dejstva sa insulinima srednjedugog dejstva- suspenzije koje omogućuju brzo nastupanje duže trajanje dejstva insulina. Vreme uzimanja u odnosu na obrok razlikuje se u zavisnosti od vrste insulina tj. analoga.

Najčešći način primene insulina je supkutana primena (potkožno ubrizgavanje), a najčešće u predelu prednjeg trbušnog zida, nadlaktice, bedra, zadnjica tj. sedalni deo.

Za ubrizgavanje insulina danas se koriste insulinski PEN-ovi ili penkale . PEN-ovi ili penkale su specijalno dizajnirane brizgalice , veličine i oblika olovke, sa rezrvoarom koji sadrži insulin i veoma tankim iglama. Pomoću njih omogućeno je jednostavno i precizno doziranje insulina.
Kod osoba koje su na intenziviranoj insulinskoj terapiji , koja podrazumeva višekratnu primenu insulina, i kod kojih postoji veliko variranje glikemije tokom dana, moguća je primena insulinske pumpe, koja omogućava kontinuiranu primenu insulina u vidu spore infuzije tokom celog dana, kao i davanje veće koncentracije insulina pred obroke.

 

Doziranje insulina se vrši u tzv internacionalnim jedinicama , pri čemu je koncentracija uvek 100 I.J. po 1 ml insulina. Penovi različitih proizvođača se naizgled neznatno razlikuju, ali je sistem odmeravanja insulina isti- pokretanjem zupčastog mehanizma u smeru kazaljke na satu odabira se određen broj internacionalnih jedinica koje je potrebno ubrizgati. Dozu insulina propisuje lekar, ali se ona može i treba podešavati u zavisnosti od vrste i vremena obroka, intenziteta fizičke akivnosti, postojanja infekcije, groznice ilinekog drugog oboljenja, a primenom pena omogućeno je fino podešavnje doze za po 2, ili kod nekih penova i čak 1 I.J.

.

Opšti način ubrizgavanja insulina je sledeći:

Skinite unutrašnju kapicu sa igle. Uhvatite kožu između palca, kažiprsta i srednjeg prsta (hvat kao pri štipanju), kako bi se odvojila od mišića.
Penkalo držite kao olovku, sa vrhom igle okrenutim na gore. Plasirajte celu iglu u kožu pod uglom od 60° ili 90° u odnosu na ravan kože. Pritiskajte potiskivač umerenom brzinom (nemojte odjednom ubrizgati celu količinu) do kraja.

Ukoliko ubrizgavanje ide otežano, verovatno se mestu uboda preprečila neka žilica ili neki delić nepropusnog tkiva. Stoga je predlog da pen, dok je igla i dalje u koži, malo okrenete radi eventulanog izbegavanja prepreke. Ukoliko ni posle toga niste u mogućnosti da ubrizgate dozu, izaberite novo mesto uboda.

Nakon ubrizgavanja cele doze, i dalje čvrsto pritiskajte potiskivač. Ostanite u tom položaju 6 sekundi (npr. polako brojite do 6), kako biste bili sigurni da je cela doza apsorbovana.

Izvucite pen i mesto uboda pritisnite vatom sa alkoholom. Ne trljajte mesto uboda. Proverite da insulin ne curi ili da se ne pojavljuje krvarenje. Ukoliko se nešto od ova dva pojavi, mesto uboda jedno vreme držite pritisnito vatom ili prstom.

Vratite unutrašnju kapicu na iglu, odvrnite je sa penkala i bacite.

Vratite poklopac na penkalo i odložite do sledeće upotrebe (ne u frižider!).

Kod igala vodite računa da su sterilne (pročitajte datum na pakovanju) i da nisu tupe (ne kidaju kožu, već skoro neosetno ulaze u tkivo).

Vodite računa o bacanju upotrebljenih igala. Najbolje je da za to odredite neku konzervu sa poklopcem (od kafe ili slično) ili ispražnjenu plastičnu bocu (npr. od nekog tečnog deterdženta). Ne koristite providne i staklene posude. Kada je posuda puna, zatvorite je i obezbedite lepljivom trakom pre bacanja u kontejner. Uvek vraćajte pripadajuće kapice na upotrebljene igle i držite pribor van domašaja dece.

Mesta ubrizgavanja insulina:

– Insulin se ubrizgava u jednu od četiri prikazane oblasti:
1. prednji trbušni zid
2. nadlaktice
3. butine
4. sedalni predeo( zadnjica)

Injekcija insulina se daje pod kožu na mestima na kojima je davanje injekcija ove vrste bezopasno.

Mesto uboda treba stalno menjati i izbegavati da se više uboda (jedan za drugim) nađe na istom mestu. Pažljivim rasporedom plasiranja injekcija određene partije kože mogu da se koriste u toku mesec dana (butina, npr.). Tako se promenom partija kože ponovljeno davanje insulina “na isto mesto” obavlja tek posle 2-3 meseca. Ovakav način davanja insulina je najbolji, koža ostaje neoštećena, a insulin iz dobro očuvanog potkožnog tkiva ravnomerno prelazi u krv i organe. U protivnom, može doći do oštećenja potkožnog tkiva (lipodistrofija), što ima za posledicu obustavu davanja insulina na tim delovima kože.

Na slici su prikazana mesta davanja insulina sa njihovim svojstvima apsorpcije (upijanja) insulina.

Prednji trbušni zid – četiri prsta od pupka je zona koja nije prikladna za davanje injekcija, kao i mesta sa ožiljkom; koristi se zona pojasa, ka kukovima; zone iznad i ispod pupka koristite samo ukoliko postoji pogodno tkivo.

Nadlaktice – izmerite nadlakticu: jedna šaka od ramena na dole i jedna šaka od lakta na gore; preostali središnji deo nadlaktice koristite za davanje injekcija, i to spoljašnji mesnati deo. NIKADA sami sebi nemojte davati insulin u nadlakticu! Insulin se uvek daje u kožni nabor da bi ušao u masno tkivo. Ako se da muskularno, prvo dovodi do hipo, pa do hiperglikemije.

Butine – izmerite butinu: jedna šaka od prepone na dole i jedna šaka od kolena na gore; koristite preostali gornji i spoljašnji deo butine, izbegavajući njen unutrašnji deo.

Zadnjica – koristite gornju spoljašnju zonu.

Mesto davanja insulina određuje i brzinu nastupanja dejstva insulina. Npr, ako ste jako gladni i potrebno vam je brzo nastupanje dejstva, ubrizgajte si insulin u stomak, jer se otuda insulin najbrže resorbuje.

Čuvanje insulina:

Penkalo koje trenutno trošite tj. primenjujete nemojte čuvati u frižideru, jer je primena takvog insulina bolna i može izazvati hipoglikemiju. Čuvajte ga na tamnom mestu, na sobnoj temperaturi do 30°C. Insulin je stabilan 28 dana do 6 nedelja ukoliko se čuva na hladnom mestu i temp. do 30°C.

Pre upotrebe nove penkale, izvadite penkalo iz frižidera 1-2 sata pre primene.

Ostale penkale, koje trenutno ne trošite, čuvajte u frižideru na temp 2 do 8°C.

Insulin nikako nemojte zamrzavati i ne koristite insulin koji ste greškom zamrzli!!! Takav insulin izgubio je svoja svojstva i može biti neefikasan. Nemojte čuvati insulin blizu odeljka za zamrzavanje u frižideru, niti blizu zamrznute hrane.

Neželjena dejstva primene insulina:

1. Promene na mestu ubrizgavanja- lipodistrofija- ako suviše često ubrizgavate insulin na isto mesto, masno tkivo ispod kože na tom mestu može da se istanji

(lipoatrofija) ili zadeblja (lipohipertrofija). Menjanjem mesta ubrzgavanja sprečava se pojava ovakvih promena na koži. Ako primetite udubljenja ili vam koža otvrdnjava na mestu ubrizgavanja, obratite se svom lekaru jer ove reakcije mogu značajno promeniti način resorpcije insulina sa tog mesta, pa samim time i njegovo dejstvo.

2. Alergija- na mestu ubrizgavanja mogu se pojaviti crvenilo, otok i svrab kao znaci lokalne alergijske reakcije. One obično prestaju posle nekoliko nedelja primene insulina, a ukoliko se to ne desi, obratite se svom lekaru. Ukoliko se ove promene šire na ostale delove tela, ako počinjete da se naglo znojite, osećate mučninu, vrtoglavicu, lupanje srca- odmah potražite lekarsku pomoć.

3. Otekli zglobovi – na početku terapije insulinom, može doći do zadržavanja vode i oticanja zglobova, koje je prolazne prirode.

4. Poremećaji vida- mogu se pojaviti na početku insulinske terapije, ali brzo prolaze.

Kako biste izbegli greške koje su posledica pogrešnog rukovanja penkalom, primene neadekvatne doze ili pogrešnog načina ubrizgavanja insulina, a koje se manifestuju pojavom hipoglikemije ili hiperglikemije, strogo pratite upute proizvođača i vašeg lekara.

Delovi teksta preuzeti sa sajta www.diabeta.net

LEČENJE DIJABETESA

Lečenje dijabetesa podrazumeva nefarmakološku terapiju (promena načina života- uvođenje pravilnog načina ishrane, prestanak pušenja, povećanje fizičke aktivnosti ) i farmakološku terapiju- lečenje lekovima.

LEČENJE DIJABETESA TIPA 1

Ukoliko bolujete od dijabetesa tipa 1, vaš organizam je potpuno ili skoro potpuno izgubio sposobnost stvaranja insulina, pa se on mora unositi spolja – u obliku injekcija.

Osnovni cilj vaše terapije je sprečavanje variranja nivoa šećera u krvi (kontrola glikemije u toku dana), tj. sprečavanje nastanka stanja sa preterano povišenim ili preterano sniženim vrednostima šećera u krvi (hiperglikemija i hipoglikemija) koja mogu biti potencijalno opasna po život.

Kako bi ste održali nivo šećera u optimalnim granicama (3.75-6 mmol/L) , neophodno je da se usaglase

1.doza insulina – određuje je lekar, a možete je podešavati prema vrednostima šećera u krvi

2. količina ugljenih hidrata koju unosite obrokom

3.intenziteta fizičke aktivnosti.

 LEČENJE DIJABETESA TIPA 2

Kod dijabetesa tipa 2 osim kontrole nivoa šećera u krvi , terapija ima za cilj i lečenje stanja koja su povezana sa ovim tipom dijabetesa:

– gojaznost

– povišeni krvni pritisak ( hipertenzija ),

– povišene masnoće u krvi ( dislipidemija )

– otkrivanje i lečenje komplikacija dijabetesa.

Nefarmakološka terapija podrazumeva zdrav način života:

pravilnu ishranu (pročitajte u posebnom poglavlju – ISHRANA DIJABETIČARA)

– povećanje fizičke aktivnosti

– prestanak pušenja

– smanjenje unosa alkohola

Na ovaj način se ne reguliše samo nivo šećera u krvi, već se leče i sva ona prateća oboljenja koja doprinose pogoršanju opšteg zdravstvenog stanja dijabetičara.

Pokazalo se da smanjenje kalorijskog unosa i gubitak telesne mase od svega 5-7 % često dovodi do značajnog sniženja nivoa šećera u krvi kod osoba sa tek otkrivenim dijabetesom tipa 2, a kod više od 50% do početne normalizacije nivoa šećera.

– Unos soli je ograničen na 6 grama za one koji imaju normalan arterijski pritisak i 3

grama za osobe sa povišenim arterijskim pritiskom.

– Unos kafe od 2 do 4 dnevno, izbegavati je u kasnim večernjim satima. Izbegavati

jake čajeve – crni (ruski, indijski) i zeleni čaj. Unošenje mineralnih voda je zdravo,

korisno i osvežavajuće. Preporuka je koristiti mineralne vode sa malim sadržajem

natrijuma.

– Unos alkohola se izrazito ne preporučuje. Povremeno možete konzumirati 1 do 2

jedinice alkoholnog pića. Jedna jedinica je mala čašica žestokog pića (0,3 rakije,

viskija, konjaka, vinjaka, votke ili 3 dl piva ili 1 dl vina).

Fizička aktivnost veoma je važan deo terapije. Ona omogućava regulisanje i održavanje optimalne telesne težine, poboljšava krvotok, omogućava bolju iskorištenost glukoze i smanjenje potrebe za insulinom, smanjuje stres i napetost.

Koja i kakva fizička aktivnost?

-preporučuje se fizička aktivnost u trajanju od najčešće 30min dnevno ( započeti sa 20min, i produžavati do 60 min).

– početi sa tri puta nedeljno, a povećavati na 5-7 puta.

-u zavisnosti od zdravstvenog stanja pacijenta, to može biti brzo hodanje, trčanje, plivanje, vožnja bicikla.

– intenzitet u početku ne treba da prelazi 55% maksimalnog pulsa, postepeno se može povećavati do 65 odn. 80% maksimalnog pulsa, zavisno od stanja pacijenta. Maksimalni ili radni puls se izračunava po sledećoj formuli : radni puls= (220 – godine) x 0,55

Ukoliko niste u stanju da svaki dan sprovodite neki od programa pojačane fizičke aktivnosti, ono što možete uraditi jeste sledeće :

– koristite stepenike umesto lifta

– idite peške umesto kolima ili autobusom, ili izađite jednu stanicu ranije i prošetajte

– idite peške u prodavnicu

– pratite decu u njihvoim fizičkim aktivnostima

– očistite sneg, sredite baštu…

Farmakološka terapija dijabetesa tipa 2 podrazumeva uvođenje lekova za snižavanje nivoa šećera u krvi tzv . oralnih antidijabetika. U odnosu na vrednosti glikemije lekar će odabrati odgovarajuću dozu i vrstu leka, a kod dijabetičara kod kojih ni maksimalne doze oralnih antidijabetika ne postižu zadovoljavajuće nivoe šećera u krvi, razmatra se uvođenje jedne ili više doza insulina.

Pored toga, u terapiju se uključuju i lekovi za snižavanje nivoa masnoća u krvi i povišenog krvnog pritiska, čime se usporava razvoj kardiovaskularnih oboljenja.

Važno je zapamtiti kako je dijabetes hronično oboljenje koje vremenom, ukoliko se ne leči, izaziva oštećenje, poremećenu funkciju ili slabljenje funkcije niza organa. Stepen oštećenja direktno zavisi od visine glikemije tj. vrednosti šećera u krvi. Pošto se simptomi dijabetesa povlače ukoliko je glikemija niža od 11.1 mmol/L, bolest može nekontrolisano i neopaženo da napreduje, izazivajući sve veće komplikacije, pre svega na malim i velikim krvnim sudovima i nervima, što vremenom dovodi do poremećene funkcije brojnih organa ( vidi komplikacije dijabetesa). Stoga je za svakog dijabetičara od izuzetnog značaja redovno praćenje vrednosti šećera u krvi (kontrola glikemije) čime se proverava uspešnost primenjene terapije i šećer „drži pod kontrolom”.

ŠTA JE TO ŠEĆERNA BOLEST ILI DIJABETES

Diabetes mellitus ili šećerna bolest jeste hronično oboljenje koja se karakteriše povećanom koncentracijom glukoze u krvi ( hiperglikemija) usled:
poremećaja u proizvodnji insulina -nedovoljno stvaranje insulina u ćelijama pankreasa ili njegovo poremećeno izlučivanje u krvotok (insulinska deficijencija )i/ili
poremećaja u dejstvu insulina- nemogućnosti organizma da efikasno iskoristi insulin koji proizvodi ( insulinska rezistencija)

Diabetes mellitus tip 1 (ranije poznat kao insulin-zavisni dijabetes) javlja se najčešće kod dece i mlađih osoba, mada može i kod starijih osoba- karakteriše se pre svega poremećajem u proizvodnji insulina.

Diabetes mellitus tip 2 ( ranije poznat kao insulin-nezavisni dijabetes) javlja se najčešće kod starijih osoba – karakteriše se pre svega neefikasnim iskorištavanjem već proizvedenog insulina.

Gestacijski dijabetes predstavlja bilo koji stepen intolerancije glukoze koji se prvi put javlja u trudnoći, a javlja se u 7% svih trudnoća. Faktori rizika su : gojaznost, pojava šećera u urinu ( glukozurija ), porodična istorija dijabetesa, prethodno rađanje deteta preko 4 kg, starost majke preko 35 godina, prethodno utvrđen IGT(ontolerancija glukoze) i /ili IFG (povišena glikemija natašte). Posle porođaja kod većine žena dolazi do normalizacije koncentracije glukoze u krvi, ali postoji povećan rizik (30-60%) za razvoj dijabetesa tokom života.

Osnovni poremećaj u dijabetesu jeste poremećaj metabolizma glukoze tj. šećera, što ima za posledicu povišenu koncentraciju glukoze u krvi ( hiperglikemija ). Normalna koncentracija glukoze u krvi ( glikemija ) iznosi 3.75-6 mmol/L. Ona raste nakon obroka, kada šećer prelazi iz creva u krvotok. Nivo glukoze u krvi regulisan je hormonski, pre svega dejstvom hormona pankreasa – insulina i glukagona. Glukagon povisuje, a insulin snižava koncentraciju glukoze u krvi. Naime, glukoza je osnovni izvor energije za rad svih ćelija u organizmu. Ćelije su u normalnom stanju „zaključane” za glukozu, a kao ključ koji omogućava ulazak i iskorištavanje glukoze u ćelijama služi upravo insulin. Povišenje nivoa glukoze u krvi nakon obroka daje signal pankreasu koji tada luči insulin, pod čijim uticajem glukoza ulazi u ćelije i biva iskorištena kao izvor energije. U slučaju povećanh potreba organizma za energijom( npr. tokom fizičke aktivnosti) nivo šećera u krvi opada, i tada se smanjuje lučenje insulina, a povećava lučenje glukagona koji utiče na razgradnju rezervi šećera ( glikogena ) u jetri i mišićima i dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi.

 

Kada nema dovoljno insulina ili je njegovo korištenje neadekvatno, osim poremećaja u metabolizmu šećera dolazi i do poremećaja u metabolizmu masti i proteina. Naime, ukoliko nema insulina koji omogućava ulaz glukoze u ćeliju, ili je ćelija neosetljiva na njegovo dejstvo, organizam da bi nadoknadio energetske potrebe povećava razgradnju masti, ali izostaje normalna sinteza masnih kiselina usled nedostatka izvora energije za sintezu tj. glukoze. Nagomilavaju se produkti razgradnje masti, usled čega se stvaraju tzv. ketonska tela , a dolazi i do povećane sinteze holesterola.

Ketonska tela oštećuju nervni sistem i pre svega su pratioc dijabetesa tipa 1. Mogu se meriti u šećeru i urinu.

Usled povećane sinteze holesterola, dolazi do njegovog ubrzanog taloženja na zidovima krvnih sudova, tj. ubrzava se proces ateroskleroze. Većina dijabetičara sledstveno oboljeva od kardiovaskularnih bolesti, koje su glavni uzročnik oboljevanja i smrti u dijabetičara.

Iz svega navedenog, sledi zaključak kako je dijabetes mellitus ne jedna, već grupa raznih metaboličkih bolesti i poremećaja.

UZROCI NASTANKA I OTKRIVANJE DIJABETESA

Od svih slučajeva novootkrivenog dijabetesa, preko 90% čini dijabetes tipa 2, a dijabetes tipa 1 se javlja u 5-10% slučajeva.

Dijabetes tip 1 se javlja kod dece i mlađih osoba prvenstveno. Često se otkriva u toku ili nakon neke infekcije ( grip, nezeb, upala pluća), a njegov nastanak može biti podstaknut i stresnom situacijom. U nastanku dijabetesa tipa 1 značajnu ulogu igra genetski faktor, mada deca dijabetičara ne moraju oboleti od dijabetesa. U manjem broju slučajeva uzrok je nepoznate prirode.

Dijabetes tipa 2 se javlja kod 90% obolelih od od dijabetesa, a broj obolelih raste sa godinama. Na nagli porast obolelih od dijabetesa tipa 2 znatno utiče i savremeni način života- smanjena fizička aktivnost, ishrana bogata zasićenim mastima i gojaznost.

Simptomi dijabetesa se javljaju ukoliko vrednosti glikemije prelaze 11.1 mmol/L.

U klasične simptome dijabetesa spadaju :
– često i obilno mokrenje ( poliurija)
– preterana žeđ ( polidipsija )
– nagli gubitak u telesnoj težini unatoč povećanoj gladi i unosu većih količina hrane
– povećana glad ( polifagija)
– osećaj slabosti i lakog zamaranja
– smetnje u vidu
– svrab u području genitalija
– sklonost ka infekcijama, sporo zarastanje rana, pojava čireva na koži.
Ukoliko kod sebe primetite neke od ovih simptoma, obratite se svom izabranom lekaru. Za postavljanje definitivne dijagnoze dijabetesa neophodno je utvrditi povišeni nivo glukoze u krvi, što se izvodi rutinski u svim domovima zdravlja.

Za određivanje glikemije ( koncentracija glukoze u krvi ) koriste se sledeći testovi :
1) određivanje glikemije natašte – koncentracija glukoze u krvi 8 h nakon poslednjeg obroka
2) test sa oralnim opterećenjem glukozom (OGTT- oral glucose tolerance test) – test se izvodi nakon unošenja one količine glukoze koja odgovara 75g anhidrovane glukoze, i meri se glikemija svakih pola sata u toku 2 sata.

Kod zdravih osoba glukoza se ne izlučuje moraćom, međutim kod osoba kod kojih vrednosti glikemije iznose preko 9 mmol/L ona se izlučuje i urinom (glukozurija-izlučivanje glukoze urinom), i njena detekcija u urinu predstavlja jedan od načina za postavljanje dijagnoze dijabetesa.

Normalna glikemija :
– vrednost glikemija natašte <5.6mmol/l ili
– OGTT- glikemija nakon 2 sata < 7.8 mmol/L
Privremena dijagnoza dijabetesa :
– vrednost glikemije natašte >7.0 mmol/L ( povišena glikemija natašte -engl. IFG-impaired fasting glucose)
– OGTT-glikemija nakon 2 sata ≥ 11.1 mmol/L ( intolerancija glukoze – engl. IGT- impaired glukoze tolerance)
– glikemija u bilo kojem uzorku krvi ( bez obzira na obroke) ≥ 11.1 mmol/L i postoji prisustvo klasičnih simptoma dijabetesa ( povećana glad, žeđ, mokrenje, gubitak u težini)

Ukoliko vam se u jednom uzorku krvi pokažu ovakve, povišene vrednosti glikemije, merenje šećera u krvi treba ponoviti, za dva do tri dana. Ukoliko se rezultati slažu u dva uzastopna merenja, postavlja se dijagnoza dijabetesa.

Međutim, mnoge osobe sa dijabetesom nemaju nikakve simptome bolesti, što zavisi od vrednosti glikemije u krvi. Stoga se za osobe preko 45 godina života preporučuje merenje glikemije svake 3 godine, kako bolest ne bi napredovala neopaženo. Hronične komplikacije dijabetesa zavise od dužine „ dijabetičkog staža” i kod 20-50% tek dijagnostifikovanih dijabetičara već postoje specifične komplikacije vezane za dijabetes, što je znak višegodišnjeg postojanja bolesti.

Postoje osobe kod kojih postoji tzv predijabetesno stanje. To su osobe kod kojih vrednosti glikemije više od normalnih , ali ipak nedovoljno visoke za postavljanje dijagnoze dijabetesa:
– vrednost glikemije natašte 5.6-6.9 mmol/L
– OGTT – glikemija nakon 2h- 7.8-11.1 mmol/L

Stanje predijabetesa se često javlja uz tzv. metabolički sindrom koji karakteriše abdominalna gojaznost ( gojaznost u predelu unutrašnjih organa), hipertenzija ( povišeni krvni pritisak) i povišeni nivo masnoća ( lipida) , pre svega triglicerida u krvi.

Ukoliko po vrednostima glikemije spadate u ovu grupu, postoji velika mogućnost da ćete u narednim godinama oboleti od dijabetesa. To je poslednji trenutak da

promenom načina života : uvođenjem pravilnog načina ishrane (uz smanjenjem kalorijskog unosa, sadržaja masti i zasićenih masnih kiselina) i povećanjem fizičke aktivnosti smanjite telesnu masu, gojaznost, regulišete nivo krvnog pritiska i masnoća u krvi, i na kraju- sprečite nastanak dijabetesa tipa 2.

Dijabetes

Dijabetes (šećerna bolest) je hronično, nezarazno oboljenje i kao takvo jedno od vodećih uzroka prevremene bolesti i smrti u celom svetu. Savremeni način života ( stres, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, gojaznost) doprinose sve većem broju obolelih, pa dijabetes danas svuda u svetu preuzima razmere prave epidemije.

Najugroženije su nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju. U zemljama u razvoju, u koje spada i Srbija, manje od polovine osoba obolelih od dijabetesa se otkrije na vreme.

Dijabetes je u Srbiji peti vodeći uzrok smrtnosti. Na godišnjem nivou od ove bolesti u našoj zemlji umre približno 2500 osoba. Trebalo bi naglasiti da je broj umrlih daleko veći imajući u vidu da oboleli od dijabetesa najčešće umiru od posledica nelečenog dijabetesa – infarkta, šloga i hronične bubrežne insuficijencije. Poslednjih 20 godina uočen je značajan porast umiranja od ovog oboljenja. Procenjuje se da u Srbiji od šećerne bolesti boluje preko 500.000 osoba ili 6,7% naše populacije. Broj osoba sa dijabetesom tipa 2 je mnogostruko veći (95%) u odnosu na obolele od dijabetesa tipa 1. Najmanje polovina osoba sa dijabetesom tipa 2 nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest.

Prevencija igra ključnu ulogu u smanjenju broja obolelih od dijabetesa i smanjenju smrtnosti od posledica nelečenog dijabetesa. Edukacija o samoj bolesti, načinu terapije i mogućnosti prevencije nastanka bolesti i njenih komplikacija ima neprocenjivu ulogu u zaustavljanju ove epidemije savremenog doba.

Nadamo se da ćete kroz nekoliko narednih poglavlja naučiti nešto više o dijabetesu i time doprineti očuvanju svoga zdravlja i zdravlja vaših bližnjih.

UZROCI NASTANKA I OTKRIVANJE DIJABETESA
ŠTA JE TO ŠEĆERNA BOLEST ILI DIJABETES
LEČENJE DIJABETESA
TERAPIJA LEKOVIMA – INSULINSKA TERAPIJA
KOMPLIKACIJE DIJABETESA
ISHRANA DIJABETIČARA
OPTIMALAN UNOS ŠEĆERNIH JEDINICA TOKOM DANA
NAMIRNICE I ŠEĆERNI INDEKS
SAMOKONTROLA ŠEĆERA U KRVI
AKUTNE KOMPLIKACIJE DIJABETESA
UTICAJ BOLESTI NA VREDNOSTI ŠEĆERA U KRVI – LABORATORIJSKI TESTOVI

Izvori i korisni linkovi:

www.diabeta.net
www.novonordisc.rs
www.pobedidijabetes.rs
www.plavikrug.org
www.diabetes.rs
www.pharmanetwork.rs